As-Saffat
Prijevod: Besim Korkut
Tako Mi onih u redove poredanih 37:1
i onih koji odvraćaju 37:2
i onih koji Opomenu čitaju – 37:3
vaš Bog je, uistinu, Jedan, 37:4
Gospodar nebesa i Zemlje i onoga što je između njih i Gospodar istōkā! 37:5
Mi smo nebo najbliže vama sjajnim zvijezdama okitili 37:6
i čuvamo ga od svakog šejtana prkosnoga 37:7
da ne prisluškuje meleke uzvišene; njih sa svih strana gađaju 37:8
da ih otjeraju: njih čeka patnja neprekidna, 37:9
a onoga koji što ugrabi – stigne svjetlica blistava. 37:10
Upitaj ih da li je teže njih stvoriti ili sve ostalo što smo stvorili? – Njih stvaramo od ljepljive ilovače. 37:11
Ti se diviš a oni se rugaju, 37:12
a kada im se savjeti upućuju oni ih ne prihvaćaju, 37:13
i kad dokaz vide, oni jedni druge na ismijavanje podstiču, 37:14
i govore: "Ovo nije ništa drugo do prava čarolija! 37:15
Zar kada poumiremo i kada kosti i zemlja postanemo, zar ćemo mi, zaista, biti oživljeni 37:16
i naši preci davni?" 37:17
Reci: "Da, a bićete i poniženi!" 37:18
To će biti samo glas jedan, i svi će odjednom progledati 37:19
i reći: "Teško nama, ovo je – Sudnji dan!" 37:20
Da, ovo je Dan strašnoga suda u koji vi niste vjerovali! 37:21
Sakupite nevjernike i one koji su se s njima družili i one kojima su se klanjali 37:22
mimo Allaha, i pokažite im put koji u Džehennem vodi 37:23
i zaustavite ih, oni će biti pitani: 37:24
"Šta vam je, zašto jedni drugima ne pomognete?" 37:25
Ali, toga Dana oni će se sasvim prepustiti 37:26
i jedni drugima prebacivati: 37:27
"Vi ste nas varali." 37:28
"Nismo" – odgovoriće – "nego vi niste htjeli vjerovati, 37:29
a nikakve vlasti nad vama nismo imali, obijestan narod ste bili 37:30
i riječ Gospodara našeg da ćemo, doista, kaznu iskusiti na nama se ispunila, 37:31
a u zabludu smo vas pozivali jer smo i sami u zabludi bili." 37:32
I oni će toga dana zajedno na muci biti, 37:33
jer Mi ćemo tako sa mnogobošcima postupiti. 37:34
Kad im se govorilo: "Samo je Allah Bog!" – oni su se oholili 37:35
i govorili: "Zar da napustimo božanstva naša zbog jednog ludog pjesnika?" 37:36
A nije tako, on Istinu donosi i tvrdi da su svi poslanici istinu donosili, 37:37
a vi ćete sigurno bolnu patnju iskusiti – 37:38
kako ste radili, onako ćete kažnjeni biti! 37:39
A Allahovi iskreni robovi 37:40
posebnu će opskrbu imati, 37:41
razno voće, i biće poštovani 37:42
u džennetskim baščama nâslādā, 37:43
na divanima, jedni prema drugima, 37:44
biće posluženi pićem – iz izvora koji će stalno teći – 37:45
bistrim i prijatnim onima koji budu pili, 37:46
od njega neće glava boljeti i od njega se neće pamet gubiti. 37:47
Pored njih će biti one koje će preda se gledati, očiju prekrasnih, 37:48
kao da su one jaja pokrivena. 37:49
I oni će jedan s drugim razgovarati, 37:50
i jedan od njih će reći: "Imao sam druga jednoga 37:51
koji je govorio: 'Zar i ti vjeruješ 37:52
da ćemo, kada poumiremo i zemlja i kosti postanemo, doista, račun polagati?'" 37:53
"Hoćete li pogledati?" 37:54
I on će pogledati, i toga usred Džehennema ugledati. 37:55
"Allaha mi" – reći će – "zamalo me nisi upropastio; 37:56
da nije bilo milosti Gospodara moga, i ja bih se sada mučio." 37:57
"A mi, je l' de, više nećemo umirati? – 37:58
jednom smo umrli – više nećemo biti mučeni, 37:59
to će, zaista, uspjeh veliki biti!" 37:60
Za ovako nešto neka se trude trudbenici! 37:61
A da li je bolja ta gozba ili drvo Zekkum 37:62
koje smo nevjernicima kao kaznu odredili? 37:63
To je drvo koje će usred Džehennema rasti; 37:64
plod će mu poput glava šejtanskih biti. 37:65
Oni će se njime hraniti i trbuhe svoje njime puniti, 37:66
zatim će to s ključalom vodom izmiješati, 37:67
a potom će se, sigurno, opet u Džehennem vratiti. 37:68
Oni su očeve svoje u zabludi zatekli 37:69
pa i oni stopama njihovim nastavili, 37:70
a i prije njih su većinom drevni narodi u zabludi bili, 37:71
iako smo im Mi slali one koji su ih opominjali; 37:72
zato pogledaj kakav je bio kraj onih koji su bili opomenuti, 37:73
samo nije bilo tako s Allahovim robovima iskrenim. 37:74
A kada Nas je Nuh zovnuo, Mi smo se lijepo odazvali: 37:75
njega i porodicu njegovu nevolje teške smo spasili 37:76
i samo potomke njegove u životu ostavili, 37:77
i u naraštajima kasnijim mu spomen sačuvali: 37:78
"Mir Nuhu od svjetova svih!" 37:79
Eto tako Mi nagrađujemo one koji dobra djela čine, 37:80
on je bio rob Naš, vjernik, 37:81
a ostale smo poslije potopili. 37:82
Iste vjere kao i on bio je i Ibrahim, 37:83
kad je Gospodaru svome iskrena srca došao, 37:84
kad je ocu svome i narodu svome rekao: "Čemu se to vi klanjate? 37:85
Zar lažna božanstva umjesto Allaha hoćete? 37:86
I šta o Gospodaru svjetova mislite?" 37:87
I on baci pogled na zvijezde, 37:88
pa reče: "Ja ću se, evo, razboljeti!" – 37:89
i oni ga napustiše, uzmaknuvši, 37:90
a on se kumirima njihovim prikrade, pa reče: "Zašto ne jedete? 37:91
Šta vam je, što ne govorite?" – 37:92
i krišom im priđe desnom rukom ih udarajući, 37:93
pa mu narod trkom dođe. 37:94
"Kako se možete klanjati onima koje sami klešete?" – upita – 37:95
"kad Allah stvara i vas i ono što napravite?" 37:96
"Pripremite za njega lomaču" – povikaše – "pa ga u vatru bacite!" 37:97
I htjedoše ga na muke staviti, ali Mi njih učinismo poniženim. 37:98
"Idem onamo gdje mi je Gospodar moj naredio" – reče – "On će me kuda treba uputiti. 37:99
Gospodaru moj, daruj mi porod čestit!" – 37:100
i Mi smo ga obradovali dječakom blage naravi. 37:101
I kad on odraste toliko da mu poče u poslu pomagati, Ibrahim reče: "O sinko moj, u snu sam vidio da te trebam zaklati, pa šta ti misliš?" – "O oče moj" – reče – "onako kako ti se naređuje, postupi; vidjećeš, ako Bog da, da ću sve izdržati." 37:102
I njih dvojica poslušaše, i kad ga on čelom prema zemlji položi, 37:103
Mi ga zovnusmo: "O Ibrahime, 37:104
ti si se Objavi u snu odazvao; – a Mi ovako nagrađujemo one koji dobra djela čine – 37:105
to je, zaista, bilo pravo iskušenje!" – 37:106
i kurbanom velikim ga iskupismo 37:107
i u naraštajima kasnijim mu spomen sačuvasmo: 37:108
"Nek je u miru Ibrahim!" 37:109
Eto tako Mi nagrađujemo one koji dobra djela čine, 37:110
a on je, doista, bio rob Naš, vjernik, 37:111
i obradovali smo ga Ishakom, vjerovjesnikom i čovjekom dobrim, 37:112
i blagoslovili smo i njega i Ishaka; a među potomcima njihovim ima vjernika i nevjernika očitih. 37:113
I Musau i Harunu smo milost ukazali, 37:114
pa i njih i narod njihov nevolje velike spasili 37:115
i pomogli im da pobijede, 37:116
i Knjigu im jasnu dali 37:117
i obojicu na Pravi put uputili 37:118
i u naraštajima kasnijim im spomen sačuvali: 37:119
"Nek su u miru Musa i Harun!" 37:120
Eto tako Mi nagrađujemo one koji dobra djela čine, 37:121
a njih dvojica su, uistinu, bili robovi Naši, vjernici. 37:122
I Iljas je bio poslanik. 37:123
Kad on reče narodu svome: "Zar se ne bojite? 37:124
Što se Balu klanjate, a najljepšeg Stvoritelja ostavljate, 37:125
Allaha, Gospodara svoga i Gospodara vaših predaka drevnih?" – 37:126
oni ga lašcem nazvaše i zato će, sigurno, u vatru svi oni biti bačeni, 37:127
samo neće oni Allahovi robovi koji su Mu bili odani. 37:128
I sačuvasmo mu spomen u naraštajima kasnijim: 37:129
"Nek je u miru Iljas!" 37:130
Eto tako Mi nagrađujemo one koji dobra djela čine, 37:131
a on je bio rob Naš, vjernik. 37:132
I Lut je bio poslanik. 37:133
Mi smo njega i čitavu njegovu porodicu spasili – 37:134
osim starice, ona je nastradala s onima koji su nastradali – 37:135
a ostale smo uništili, 37:136
i vi pored nastambi njihovih prolazite i danju 37:137
i noću, pa zašto se ne urazumite? 37:138
I Junus je bio poslanik. 37:139
I on pobježe na jednu lađu prepunu 37:140
i baci kocku i kocka na njega pade, 37:141
i riba ga proguta, a bio je zaslužio prijekor, 37:142
i da nije bio jedan od onih koji Allaha hvale, 37:143
sigurno bi ostao u utrobi njenoj do Dana kad će svi biti oživljeni, 37:144
i Mi ga izbacismo na jedno pusto mjesto, a on je bio bolan, 37:145
i učinismo da iznad njega izraste vriježa jedne tikve, 37:146
i poslasmo ga stotini hiljada ljudi, i više, 37:147
i oni povjerovaše, i njima dadosmo da do roka određenog požive. 37:148
A upitaj ih: "Zar su za Gospodara tvoga – kćeri, a za njih – sinovi, 37:149
zar smo u njihovu prisustvu meleke kao žene stvorili?" 37:150
Eto, oni, zbog toga što lažu, doista govore: 37:151
"Allah je rodio" – oni su, zaista, lažljivci. 37:152
Zar je On kćeri sinovima pretpostavio? 37:153
Šta vam je, kako rasuđujete?! 37:154
Zašto ne razmislite? 37:155
Ili, gdje vam je dokaz očiti? 37:156
Donesite Knjigu svoju, ako istinu govorite! 37:157
Mnogobošci između Njega i džina srodstvo uspostavljaju, a džini odavno znaju da će oni koji tako govore u vatru biti bačeni – 37:158
hvaljen neka je Allah i daleko od onoga kako Ga oni predstavljaju! 37:159
Allahovi iskreni robovi nisu za to krivi. 37:160
Ali, ni vi, sa onima kojima se klanjate, 37:161
ne možete o njima nikoga u zabludu zavesti, 37:162
možete samo onoga koji će ionako u vatri gorjeti. 37:163
"Svakome od nas mjesto je određeno, 37:164
mi smo u redove poredani, 37:165
i samo Njega hvalimo!" 37:166
A oni su, sigurno, govorili: 37:167
"Da smo mi Knjigu imali kao što su je imali narodi prijašnji, 37:168
sigurno bismo bili Allahovi robovi iskreni!" 37:169
Ali u Kur'an ne htjedoše povjerovati, i znaće oni! 37:170
A riječ Naša je davno rečena o robovima Našim, o poslanicima: 37:171
"Oni će biti, doista, potpomognuti 37:172
i vojska Naša će zacijelo pobijediti!" 37:173
Zato se okreni od njih za neko vrijeme 37:174
i posmatraj ih, i oni će posmatrati! 37:175
Zar oni kaznu Našu da požuruju? 37:176
Kad ih ona stigne, zlo će jutro osvanuti onima koji su bili opomenuti! 37:177
Zato se okreni od njih za neko vrijeme 37:178
i posmatraj, i oni će posmatrati! 37:179
Veličanstven je Gospodar tvoj, Dostojanstveni, i daleko od onoga kako Ga predstavljaju oni! – 37:180
i mir poslanicima 37:181
i hvaljen neka je Allah, Gospodar svjetova! 37:182